Emocionalna pismenost nas vodi u bolje razumevanje svog emocionalnog aspekta, ona nas vodi i ka boljem razumevanju emocionalnog sveta drugih ljudi, što nam omogućava da se dublje i realnije povežemo sa drugima.
Međutim, ovo je jedan vrlo kompleksan sistem, koji naš um nije uvek spreman da prihvati, prožet je suprotnostima, ambivalencijama. Upoznavanje vlastitog emocionalnog sveta je celoživotni proces, koji težimo da uskladimo sa svojim misaonim procesima.
Koliko promišljamo o samoj emociji koju izjavljujemo da osećamo? Znamo li da imenujemo i šta ona kao takva predstavlja? U seansi se često može brzo uočiti da se dubina i poruka koju šalje određena emocija ne razume.
Samosažanje je emocija koja nastaje kao posledica neverovanja u vlastite snage i kapacitete, ili ako je usmerena na drugog, neverovanje da drugi ima dovoljno snage i kapaciteta da se izbori sa svojim izazovima. Na ovaj način ulazi se u ulogu pasivne žrtve i ne čini se ono što bi se moglo kako bi se izašlo iz nepovoljne situacije. Često pribegavanje samosažaljenju je odraz egocentričnosti i traženje od drugih da im se potvrdi njihova nemoć i bespomoćnost, a dobit je nepreuzimanje odgvoronosti.
Ono što može da se dogodi, ukoliko osoba ne naiđe na odobrenje za svoje samosažaljenje, jeste da je vodi u duboki osećaj usamljenosti, ali i da gradi neprijateljski stav prema drugima, razvijajući unutrašnji monolog u kom je drugi ne razumeju.
Dete gleda kako se roditelji ophode prema sebi i prema njemu, i način na koji su to roditelji činili, činiće kasnije i dete ka sebi. Dakle, samosažaljenje je, možemo reći, naučena emocionalna reakcija kada se osoba nađe u problemu.
Kada drugog sažaljevamo, zauzimamo stav nekog ko je u povoljnijem položaju, zauzimamo poziciju moći. Sebe percipiramo na višoj, boljoj poziciji, što vodi u građenju narcističke slike o sebi – zbog toga, treba biti vrlo oprezan sa ovom emocijom, jer u krajnjoj liniji mi postajemo žrtva vlastite loše procene i percepcije svoje ličnosti.
Saosećanje ka sebi ili drugome se razlikuje od samosažaljenja u neprihvatanju pozicije pasivne žrtve, verovanje u svoje snage i kapacitete, uz uvažavanje da je određena situacija trenutno izazovna. Dok samosažaljenje narušava samopouzdanje, kroz saosećanje osoba prihvata patnju i neuspehe kao sastavni deo ljudskog iskustva.
Dakle, kroz saosećanje prihvatamo svoj ili tuđi emocionalni aspekt, neprijatne emocije se ne potiskuju niti se preuveličavaju, uvažava se njihovo prisustvo unutar nas ili unutar drugih, uz jasnu svest o tome da svi imamo dovoljno kapaciteta da se nosimo sa nepovoljnim životnim situacijama.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment