Psihološki mehanizmi odbrane

Tvorac ideje o psihološkim mehanizmima odbrane je poznati austrijski lekar, psihijatar i osnivač psihoanalize, Sigmund Freud. I danas često psiholozi koriste ovaj termin, pa hajde da vidimo šta su tačno mehanizmi odbrane.

Njih bi mogli da definišemo kao naučena, nesvesna ponašanja koja smo stekli još u detinjstvu. To je način da naša ličnost održi samopoštovanje, štiteći se od neprijatnih osećanja. Svi mehanizmi odbrane dele dve glavne karakteristike:

• Deluju nesvesno
• Iskrivljuju, falsifikuju realnost kako bi se ona lakše i bezbolnije prihvatila.

Mogli bismo da napravimo podelu između primitivnih, manje primitivnih i zrelih odbrambenih mehanizama. Primitvni mehanizmi odbrane su kratkoročno vrlo delotovorni, stoga i česti među ljudima, ponajviše među decom, jer ti mehanizmi se prvo stiču u životu. Odrasle osobe koje nisu tokom odrastanja našle druge načine da se nose sa stresnim i traumatičnim situacijama, pribegavaće ovim primitivnim mehanizmima.

• Poricanje (negacija)

Poricanje ili odbijanje da se prihvati realnost ili činjenica. Osobi je toliko neprihvatljiva realnost da se brani od nje negiranjem. Dešava se u svakodnevnom životu, ali i u stanjima šoka, jer naša psiha ne voli nagle, intenzivne promene. Primeri za to su: poricanje teške bolesti, adikcije, smrti drage osobe. Na tragične vesti, Ego se brani potpunim negiranjem, kako se ne bi urušila unutrašnja ravnoteža. U većini slučajeva, kako vreme odmiče, osoba prihvata stvarnost i slabi uticaj ovog odbrambenog mehanizma.

• Regresija

Regresija se odnosi na vraćanje na ranije stadijume razvoja, i kao takva može se sresti češće kod dece, ali joj pribegavaju i odrasli. Primer za decu je recimo, usled visokog stresa ili traume, dete može ponovo da počne da piški u krevet, da počne da tepa ili sisa palac. Kod odraslih se to ogleda u vikanju, psovanju, negodovanju u obavljanju svakodnevnih poslova, kroz plač koji nije u skladu sa situacijom i td.

• Acting out (odigravanje)

Ispoljavanje ponašanja koje može da se tretira kao zabranjeno, neprihvatljivo, nedopustivo, no osoba usled nemogućnosti da drugačije iskaže svoje misli ili osećanja, pribegava ovom mehanizmu odbrane. Iako osoba može da bude svesna da to što radi nije prihvatljivo, nesvesna je unutrašnjih procesa tj. svojih stvarnih osećanja koja je „nagone“ na takvo ponašanje. Primeri su: napadi besa kod dece (tantrumi), ali i kod odraslih.

• Izolacija (disocijacija)

Ovaj oblik mehanizma odbrane podrazumeva da osoba u situacijama visokog stresa ili traume, misaono se distancira u neki svoj svet, gubi pojam o vremenu, prostoru i/ili identitetu. U ekstremnim slučajevima možemo da govorimo o disocijativnom poremećaju ličnosti. No, ono se mahom koristi kao mehanizam odbrane tako što se osoba pod pritiskom realnosti kognitivno i emotivno odvoji od nje. Potiskuje se emotivna povezanost sa događajem, kako bi se obezbedio nastavak normalnog funkcionisanja, osoba ne čini ništa, niti oseća išta ka neprijatnom iskustvu.

Tzv. podeljeno mišljenje je oblik disocijacije, neki delovi selfa su odvojeni od svesti ostalih ponašanja. Primer: osoba visoko ceni brak i porodicu, ali je u odnosu sa zauzetom osobom, na taj način postoji misaoni i ponašajni nesklad kojeg osoba nije svesna.

• Projekcija

Pridavanje sopstvenih misli, osećanja, ponašanja, nagona drugoj osobi koja ih ne poseduje. Često se koristi zbog slabih uvida u svoje misli i emocije, a odbrana služi da bi se osoba sačuvala od onih emocija, nagona i misli koje nalazi kao neprihvatljive da ih sama poseduje, te ih reflektuje na druge ljude. Ipak, postoje indikacije da projekcije nisu uvek sasvim neosnovane, odnosno da ponekad osoba može da bude dovoljno senzibilna te da oseti nesvesno ono drugog.

Primer projekcije: osoba može da negira vlastitu ljutnju, te da optužuje svog partnera za agresivna ponašanja ili česte ljutnje.

• Reakciona formacija

Ovaj mehanizam odbrane služi kao odbrana od neprijatnih osećanja, misli i nagona tako što se izvrću u njihove suprotnosti, ponekad kroz socijalno poželjne stavove i crte ličnosti ili odlaženje u ekstrem.

Primeri: osoba oseća netrpeljivost prema nekome, međutim ono što pokazuje u njihovom prisustvu je preterana ljubaznost, slatkorečivost, velikodušnost ka njima. Ili, osoba oseća stid zbog svog manjka samopouzdanja ili osećaja straha, te to obrće ka usmeravanju ka aktivnostima koje su adrenalinski obojene, pokušavajući na taj način da kompenzuje svoj osećaj stida i manjka hrabrosti koji je odbacila u nesvesno.

• Potiskivanje (represija)

Ovaj mehanizam odbrane se najčešće koristi, i Freud ga je opisao kao najosnovniji od svih mehanizama. On se ogleda u nesvesnom blokiranju neprihvatljivih misli, osećanja i nagona. Sve ono što u datom trenutku postaje previše intenzivno da bi se osoba racionalno suočila i razrešila, premešta se u nesvesno. Međutim, da bi taj sadržaj ostao u nesvesnom, zahteva mnogo psihološke energije, jer potisnutom sadržaju se oduzima svesno sećanje, ali ostaje mentalna reprezentacija i energija afekta koja čeka da se ispolji, pošto nije razrešena.

Kada je sadržaj svestan i svesno ga uklanjamo, ostaje nam sećanje. I to je glavna razlika u odnosu na potiskivanje, gde sadržaj ne biva uklonjen, nego je samo skladišten u nesvesno. Tako nesvesno potisnuto teži da bude viđeno, tj. premešteno u svesno. Potiskivanje koje ne dozvoljava pristup svesnom delu se, potom, manifestuje kroz omaške u govoru, snove, zaboravljanje datuma, imena i ostale parapraksije. Zrelost osobe se ogleda u tome da se ipak u nekom momentu odluči da se pozabavi potisnutim sadržajem, da mu omogući pristup u svest i razreši.

• Pomeranje

Pomeranje je mehanizam odbrane koji neželjene, agresivne, seksualne, neprijateljske misli, osećanja ili nagone sa jednog objekta premešta na drugi objekat koji se čini bezbednijim u pogledu ispoljavanja svoje unutrašnjosti.

Primer: kada se agresija ka šefu na poslu premešta na svoje ukućane.

• Intelektualizacija

Intelektualizacija se odnosi kada se javi preterano razmišljanje pri suočavanju sa nekim neprijatnostima bez uključivanja emotivnog dela ličnosti, što onemogućava da se sagleda iz ljudskog emotivnog konteksta. Smatra se i kao jedan specifičan oblik izolacije (disocijacije).

Primer: osoba koja je saznala da ima tešku bolest, umesto da dopusti sebi emocionalnu reakciju, ona se mentalno fokusira na istraživanje bolesti i bavi se informacijama.

• Racionalizacija

Ovaj odbrambeni mehanizam služi da bi osoba pronašla logično objašnjenje ili opravdanje, za svoj uspeh ili neuspeh, što može biti tačno, ali i ne mora. Svrha je da se prikriju stvari motivi samog ponašanja kako bi se očuvalo samopoštovanje. Postoje dve kategorije racionalizacije: tzv. kiselo grožđe i slatki limun.

• Kiselo grožđe – ovu racionalizaciju srećemo u basni o lisici koja pošto nije mogla da dohvati grožđe, proglašava ga svakako kiselim. Primer iz života je kada, recmo, momak kojeg devojka odbije za dejt smatra da ta devojka svakako nije za njega.

Dakle, da bi se izbegle emocije koje se javljaju, obezvređuje i omalovažava se objekat želje.

• Slatki limun – kada se postignuto predimenzionira ne bi li dobilo na višoj važnosti, iako je objekat želje nešto drugo. Primer: osoba nije uspela da upiše željeni fakultet, već je upisala neki drugi. Iz toga navodi da je ovaj drugi ipak bolji u odnosu na prvi, jer nudi neke druge pogodnosti.

Tačnije, kako bi se izbegle emocije koje neuspeh donosi sa sobom, preuveličava se značaj postignutog.

• Poništavanje

Poništavanje je odbrambeni mehanizam koji se ogleda u tome da osoba želi da povuče ona ponašanja ili misli koje nalazi neprihvatljivim. Primer je osoba koja je nenamerno uvredila ili na neki drugi način povredila drugog, počinje da hvali i glorfikuje tu osobu, ne bi li poništila prethodno rečeno i učinjeno.

• Fiksacija

Ovaj mehanizam odbrane se manifestuje kroz rigidno ponavljanje neke aktivnosti koja ne dovodi do cilja, odnosno osoba je „zaglavljena“ u određenoj fazi ili u nekoj konkretnoj stvari, situaciji. Zbog nemogućnosti da se emotivno suoči sa problemom, osoba se fiksira pri susretu sa frustracijom. Iako može da deluje kao da rešava problem u suštini, samo ponavlja ista ponašanja koja su neefikasna.

• Kompenzacija i nadkompenzacija

Kompenzacija može da bude direktna ili indirektna. Direktna kompenzacija je kada se ulaže dodatan napor kako bi se ostvario željeni cilj i odraz je konstruktivnog i svrsishodnog odgovora na frustraciju. Primer: neko ko nije bio preterano uspešan učenik, postaje odličan student u oblasti koja je predmet njegovog ili njenog interesovanja. Indirektna kompenzacija je kada se traži zadovoljenje motiva na nekom drugom mestu. Primer: osoba koja ne može da ima decu, postaje posvećeni nastavnik, predavač, vaspitač.

Nadkompenzacija je pokušaj da se unutrašnji osećaj inferiornost, osećaj manje vrednosti ili niskog samopouzdanje nadomesti kroz spoljašnje atribute, obeležja, ne bi li se obezbedilo samopoštovanje. Primer: kroz materijalne simbole (skupa kola, garderoba) osoba pokušava da zadobije izvestan ugled i tako obezbedi osećaj samopoštovanja.

• Sublimacija

Ona se ispoljava tako što osoba neprihvatljive misli, emocije, nagone, usmerava ka društveno prihvatljivim aktivnostima. Kako predstavlja vrstu kompromisa između Ida i Ega, smatra se najpoželjnijim i najzdravijim mehanizmom odbrane. Primer: osoba ima unutar sebe agresiju koju ne želi da ispolji, te pristupa strogim vežbama (plemeniti sportovi, borilačke veštine), ili pak, bavi se zanimanjem koje zahteva određen stepen agresije. Na taj način energija koja se stvara usled nagona, kanališe se, ne ostaje unutar individue, te se tako umanjuje napetost na društveno prihvatljiv način.

• Humor

Takođe, još jedan društveno prihvatljiv odbrambeni mehanizam. Možemo ga tretirati kao oblik sublimacije. To je otvoreno iskazivanje svojih ideja, misli, emocija, ali tako da u drugima kao i u samoj osobi bude prijatne emocije. No, kao i sve u ljudskoj psihologiji, ako je ovo jedini vid kako se osoba nosi sa realnošću, onda je potrebno iznaći adekvatnija rešenja.

• Fantaziranje (sanjarenje)

Fantaziranje (sanjarenje) je čest mehanizam odbrane, i koristan za relaksaciju i odmor, kao i vizualizaciju željenog cilja, naročito u situacijama kada dolazi do prepreka na putu u ostvarivanju nekog cilja. Treba samo imati na umu da, ukoliko ga osoba koristi svakodnevno, a nema aktivnog rada na cilju, tada je to eskapizam, odnosno dominantan način da osoba pobegne od realnosti i problema u svet fantazije i mašte, tada gubi svoju pozitivnu snagu.

• Altruizam

Ovaj mehanizam odbrane ne treba brkati sa nemogućnošću da osoba postavi jasne granice, ili kao manipulativni oblik ponašanja da se kroz pomaganje ucenjuju drugi da se posledično dobije ono što osoba želi za sebe.

Altruizam je razrešavanje emocionalnog konflikta kroz konstruktivnu i svesnu nameru da se pomogne iz empatije ka drugome. Uključuje nesebičnu brigu za dobrobit drugih ljudi. Dakle, pomaganje onako kako je potrebno drugom, a ne onako kako pojedinac misli da treba (suština je u nenametanju svog načina pomaganja). Iako u osnovi altruizma stoji da ne postoji lični motiv, zauzvrat osoba ipak emotivno dobija osećaj ličnog zadovoljstva, osećaj pripadnosti široj ideji, osećaj povezanosti i osećaj smisla i drugo.

Ukoliko ste se pronašli u nekom od mehanizama odbrane, to ne treba da vas čudi, niti plaši. Sve su ovo strategije kako se naš Ego brani od unutrašnjih konflikata i realnošću kakva jeste, stoga ne treba skakati u samodefinisanje kroz dijagnoze, patologiju ili psihološku bolest. One su česta pojava psihe i prisutne kod svake jedinke, jer nam one često služe kako bismo održali unutrašnju ravnotežu. Mehanizmi odbrane postaju štetni kada se koriste kao jedini i uobičajeni načini funkcionisanja. Njihova rigidnost, intenzitet i učestalost korišćenja je ono što pravi razliku od uobičajenog do patološkog korišćenja.

Dobro je ako ste neki od mehanizama osvestili, sada imate priliku da se pozabavite njima. Da svesnije primećujete njihovo korišćenje i vidite od koje neprijatnosti bežite. Težnja treba da ide ka racionalnijem i konstukrivnijem razrešavanju konflikata, jer sve što smo rešili mehanizmima je prividno razrešenje. Ono će imati tendenciju da se pojavi, možda u nekom drugom obliku, ali neće nestati.

---

Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog

Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.

Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.

Dobro došli.