Ljudska priroda se čini vrlo raznolika, stoga kako bi se uneo neki red u naizgled haotičnoj ljudskoj psihologiji, Karl Jung je razvio svoju teoriju o psihološkim tipovima. No, on je često naglašavao kako psihološki tipovi nisu dogamtski i da nam oni služe radi lakšeg razumevanja i snalaženja sa raznim ljudima u našem svakodnevnom životu.
Na osnovu podešenosti ka svetu ljudi se dele na dva različita tipa: introverzija i ekstraverzija. Postoje četiri osnovne psihološke funkcije, dve spadaju u racionalnu kategoriju – mišljenje i osećanja i dve u iracionalnu – oset i intuicija.
Za Junga ekstraverzija i introverzija nisu karakterne osobine, već su to mehanizmi delovanja prema spoljašnjosti. On je takođe verovao da su one fundamentalne s obzirom na svoju rasprostranjenost, te da jedinka ne utiče svojom svesnom voljom na odabir na koji će posmatrati svet, već da je to stvar nesvesnog instinktivnog razloga.
Ekstravertna osoba – nju možemo da opišemo kao osobu koja se najčešće upravlja spoljašnjim i objektivnim okolnostima, a ne svojim subjektivnim shvatanjima. Svakako da ova osoba ima svoja subjektivna shvatanja, samo se prilikom odlučivanja ili delanja daleko više oslanja na spoljanje okolnosti nego na subjektivni stav. Ona uzima u obzir date okolnosti i onda se njima prilagođava.
Kada ovako definišemo ekstravertnu osobu, deluje da je to osoba koja je vrlo prilagođena životu. Međutim, Jung ipak navodi nešto što ne ide u prilog ovakvom zaključku. Osoba može biti u potpunosti prilagođena okolnostima, ali te okolnosti mogu biti vrlo loše, neprirodne, nenormalne, te osoba na taj način učestvuje i podržava nešto što nije dobro.
Naša psiha teži balansu, tako da ako osoba ekstravertnog tipa previše potiskuje svoju subjektivnu prirodu, može se ispoljiti često na neprikladan način. Zato Jung jednako skreće pažnju da je neuroza ekstravertnog tipa histerija, odnosno postoji tendencija da osoba preterano izlaže sebe ne bi li se dopala ljudima iz okoline.
Introvertna osoba – za razliku od ekstravertne osobe, introvertna osoba stavlja naglasak na svoja subjektivna stanja, procene, svoja osećanja i mišljenje u odnosu na ona objektivna.
Na prvi pogled, postoji neka netrpeljivost između ova dva tipa, jer ekstraverte često introvertne osobe doživljavaju kao čudake, osobenjake, na taj način, nepravedno im oduzimajući vrednost.
Jednako kao i kod ekstravertnih osoba, i introvertne osobe treba da vode računa da ne preteruju u razvijanju svog subjektivnog stava, jer ih ono ne vodi ka boljoj prilagođenosti, naprotiv, ono ih otuđuje od realnosti. Jung ističe da je neuroza introvertnog tipa nervna iscrpljenost (psihastenija), preterana preosetljivost koja se onda manifestuje kroz razne iracionalne strahove, pad koncentracije i volje, povlačenje od društva.
Psihološke funkcije
Jung navodi da postoje četiri osnovne, bazične psihološke funkcije. To su: mišljenje, osećanja, intuicija i oset. Postoje i druge psihološke funkcije kao što su fantazija i volja, ali one su sekundarne prirode. Kod ljudi nisu sve funkcije jednako razvijene, stoga na osnovu one koja je dominantna čovek određuje kojem tipu pripada.
Mišljenje i osećanja spadaju u racionalne funkcije, jer se vode logikom u zaključivanju, dok intuicija i oset na iracionalne jer se one vode neposrednom opažanju. Iako deluje čudno što Jung osećanja tretira kao racionalnu funkciju, on ih zapravo vidi kao naš sud o vrednovanju i ne izjednača ih sa emocijama, afektom ili kakvim sentimentom.
Kombinacija introverzije i ekstraverzije sa ove četiri psihološke funkcije dobijamo 8 psiholoških tipova. U nastavku slede opšte karakteristike za svaki psihološki tip:
- Ekstravertni misleni tip
Ovakva osoba je sklona ka intelektualnom promišljanju i zaključivanju koje je strogo podređeno objektivnim činjenicama. Ima tendenciju da svoja zapažanja, kao i delovanja zaokruži u intelektualnu formulu za koju mu se čini da je opštevažeća. Ovakve osobe su odlični reformatori, pokretači društvenih novina, međutim, ovaj tip mora da se pazi da njegov pogled na svet ne postane uzak i rigidan i da ne teži da sve uklapa u jednu šemu, jer tada rizikuje da odbacuje sve što se ne uklapa u njegovo viđenje sveta
2. Ekstravertni osećajni tip
Najviše pripadnika ovog tipa su žene, jer se osećajnost češće povezuje za ženski pol. Žene su često u poziciji da se na osnovu svojih osećanja prilagođavaju objektivno datim okolnostima. Partneri se biraju na osnovu društvenog statusa koji je usklađen.
3. Ekstravertni osetni tip
Kod ovog tipa se najviše ističe razvijen osećaj za objektivnu realnost. Ovakva osoba je zaokupljena spoljašnjim svetom i ne traži ništa van njega. Ne opterećuje se idealima, niti se zamara novim idejama. Uživa u intenzivnim osetima i služe joj da izgradi istančan ukus. Vrlo je društvena, esteta je, ima osećaj za lepe stvari, lepo se oblači, voli komfor, da joj je udobno, hedonistička priroda se ogleda i kroz jelo i piće.
4. Ekstravertni intuitivni tip
Ovakvim osobama intuicija omogućava da lako uočavaju razne mogućnosti i prilike, koje nisu očigledne. Njihovo nesvesno opažanje kroz intuiciju ih lako vodi u nove pustolovine. Nisu zainteresovani za postignuća koliko za nove mogućnosti i stalno su u potrazi za novim iskustvima. Njima su potrebna dinamična zanimanja: trgovac, PR, marketinški stručnjak i td. Žene su sklonije da nađu svoju primenu u društvenosti nego u samoj profesiji. Odlične su u korišćenju društvenih kontakata, brzo i lako nalaze ljude od vrednosti. No, ne zadržavaju se dugo na jednom mestu.
5. Introvertni misleni tip
Ovakva osoba je prevashodno usmerena na logično mišljenje, ali njega tretira tek kao bazu za izgradnju novih, misaonih tvorevina, koje razvija putem subjektivne činjeničnosti. Naglašena je sklonost ka razvijanju subjektivnih teorija i filozofskih sistema.
Jung smatra da je tipičan primer ovog tipa Imanuel Kant, dok za Čarls Darvina smatra da je tipičan predstavnik ekstravertnog mislenog tipa.
6. Introvertni osećajni tip
Ovakve osobe su često vrlo neupadljive. Nemaju tendenciju da se prikazuju svojim izgledom ili ponašanjem. Često ne pokazuju otvoreno svoja osećanja, te mogu delovati ravnodušno, hladno i nezainteresovano. Češće se sreće kod žena.
Ipak, osećanja su veoma prisutna u nutrini osobe ovog tipa, i razvija ih ka sebi i u dubinu. Ovde je itekako bogat unutrašnji život, iako deluje krajnje rezervisano i neupadljivo. Ova osoba ne prolazi neopaženo, često reflektuje svoju unutrašnjost i ima dominantan uticaj na svoju okolinu, što ponekad deluje pomalo mistično, neodređeno za druge.
7. Introvertni intuitivni tip
Ovaj tip je definitivno najmanje komunikativan i najmanje povezan sa spoljašnjim svetom kako to većina nas čini. Ovakve osobe nimalo ne mare za objektivnu realnost, ona ih ne zanima niti mare za nju. Ovde spadaju svakako najtajanstveniji ljudi koji slede isključivo svoje unutrašnje vizije, a njihova intuicija im omogućava da dopru do zakopanih arhetipova svog bića. Sve sto je spoljašnje njima je bezvredno.
Ovo su ljudi koji su vidovnjaci, mistici, proroci, a Karl Jung suštinu ovih ljudi opisuje kao Glas propovednikov u pustinji.
8. Introvertni osetni tip
Ovaj tip se najčešće susreće kod umetnika i esteta, jer je ovde naglasak na subjektivnom doživljaju i obradi čulne senzacije. Osete koje bude spoljašnje senzacije se doživljavaju i usmeravaju ka sebi i svojoj subjektivnosti.
Iz ovih 8 psiholoških tipova može se jasno uočiti koliko smo različiti i koliko jedne druge procenjujemo na osnovu svojih doživljaja realnosti, koji ponekad doista mogu da budu vrlo oprečni. Česta neslaganja u svakodnevnom životu, proističu upravo iz različitog ugla iz kog vidimo realnost.
Ova saznanja vam mogu pomoći da bolje razumete ljude oko sebe, jer da se vratim na početak teksta, Jung smatra da mi ne biramo svesno da li ćemo postati introverti ili ekstraverti. Jednako, vam može pomoći da shvatite kako i vaše viđenje realnosti nije pogrešno samo zato što je drugačije od nečijeg.
Često u porodicama možemo da vidimo kako dva siblinga pod istim vaspitanjem jedno postaje ekstravert drugo introvert. Zato i roditelji moraju da budu svesni ovih razlika, i da ne pokušavaju da „koriguju dete“ na način koji njihovu decu odvodi od njihove suštine. Dete koje je introvertno u pretežno ekstravertnoj porodici, može da naiđe na mnoge muke, ako roditelji ne nađu razumevanja za njegovu prirodu.
Takođe, mnoge osude proističu iz neshvatanja da je naše viđenje realnosti samo jedno od mnogih. Mnogo je odbacivanja zbog nemogućnosti da se tuđi pogled na realnost razume.
I svakako, naše razlike nas privlače i daju nam priliku da mnogo toga naučimo jedni od drugih. Ipak, nesumnjivo je da kompatibilnost ima svoje prednosti i da nam je mnogo lakše da nađemo zajednički jezik sa ljudima koji su nam psihološki bliži.
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Zakazivanje online psihološkog savetovanja na: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment