Osobe koje su u nekom momentu osvestile da prave izvesne repeticije u odabiru partnera, često na seanse dođu zbunjene, neke više, neke manje, neke potpuno ubeđene da ipak postoji taj neki zakon privlačenja i da kako god okrenu, završe sa partnerima sličnih osobina. Normalno, pitaju se kako je to moguće, da li su osuđene da stalno vode jedne te iste bitke, počnu da se pitaju o svojoj sudbini, ponekad bude reči i o karmi i tako dalje. Zbunjenost može ljude da odvede na razne puteve.
Da li je onda tačna ona rečenica: „Kako zračiš, tako i privlačiš.“? U ovom tekstu nudim objašnjenja, koja mogu da pomognu u smislu da radom na sebi, tj. na osvešćivanju svojih uverenja i obrazaca, mogu da počnu drugačije da „zrače“, odnosno da počnu da prave zdravije ili drugačije izbore.
Dakle, kada pričamo o biranju partnera ili bolje rečeno, zaljubljivanju, nas često vodi naše nesvesno, ili što bi Karl Jung rekao: „Dokle god ne osvestiš nesvesno, ono će upravljati tvojim životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.” Zapravo, ova rečenica se može primeniti na sve sfere našeg života, ali u ovom tekstu bavimo se partnerskim odnosima.
Mi zapadnjaci imamo vrlo loše poimanje karme, ona često zvuči kao nešto zlokobno, no nju možemo da pojednostavimo i da je izjednačimo sa svojim nesvesnim. Prosto, karma je naše nesvesno. Ovaj termin je daleko složeniji, ali u ovom kontekstu, ovakvo pojednostavljivanje, čini mi se dovoljnim. Odatle imamo one ljubavi koje nekako neslavno završe, koje ljudi nazivaju karmičkim, a koje zapravo su vođene nesvesnim delovima partnera te kao takva, ta ljubav nije ni imala mnogo šanse da opstane. Onog momenta kada se osvesti nesvesno, shvata se da partner nije ono u šta smo se zaljubili i navodno, zavoleli te samim tim i takva ljubav nestaje. Da bi ovakav odnos opstao, traži da obe strane napuste svoja nesvesna uverenja jedno o drugom i praktično se iznova upoznaju i zavole. Malo je onih kojima to uspe.
Onako kako su nas voleli kada smo bili mali tako mi vidimo ljubav; tako volimo sebe i nastavljamo da volimo druge. Mnogo toga suštinski nije ljubav, ali kako mi to možemo da znamo, kad smo naučeni na jedan način. Pa mnogi ljudi, upravo radom na sebi, odbace uverenja koja su imala i ispočetka uče o ljubavi.
Tako da, jedan deo repeticije odnosi se na sama uverenja o ljubavi, kojih osoba nije svesna. Na primer, ako se teško dolazilo do roditeljske ljubavi i pažnje, osoba može da nosi uverenje da je za ljubav potrebno da se bori, pa je sklona da bira partnere koji su iz nekog razloga nedostupni.
Drugo, ljudi se često zaljubljuju u osobe u kojima vide ono što kod njih nije u dovoljnoj meri razvijeno, te nose uverenje da ukoliko budu sa tim partnerom, na neki način će to kod sebe da nadomeste. Na primer, ako osoba ima poteškoća da ostvaruje svoje želje i potrebe, ona će se na neki način diviti partneru koji je dobar u tome. Međutim, njen vlastiti zadatak je da razvije taj deo sebe, da nauči kako da se zauzima za svoje potrebe i želje, a ne da nađe osobu koja će to raditi umesto nje.
Dakle, tajna tzv. zakona privlačenja je u našem nesvesnom. Uvek kada mi se klijenti požale da nekako privuku jedne te iste ljude u svoj život i da na kraju se sve završi isto, pitam ih zašto ih oni zadržavaju u svom životu. Ti isti ljudi, dolaze u interakciju i sa drugim ljudima zato se postavlja pitanje, koji deo ili uverenje je u osobi i dalje je nesvesno, pa veruje da će ulaskom u sličan odnos u psihološkom smislu, završiti drugačije. Razne ljude upoznajemo tokom života, pogotovo ako smo ekstravertnije prirode ili recimo, bavimo se nekim dinamičnim poslom koji uključuje česte kontakte sa drugim ljudima. Najprostije rečeno, nije stvar u tome ko se privuče, nego zašto se zadržava u životu, zašto je sličan odnos i dalje interesantan? I dalje postoji neki nesvesni deo koji nije prepoznat, tj. još uvek je deo Senke.
Tekst je objavljen u Feniks časopis
Tekst pisala: Vanja Orlović, MA psiholog
Ukoliko želite da zakažete online psihološko savetovanje, možete mi pisati: vanja4clients@yahoo.com.
Priključite se mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu.
Dobro došli.
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 
Leave a comment