Kada govorimo o ljubavi, najčešće se pominje tema o hemiji, privlačnosti i snažnim emocijama. Međutim, ono što određuje da li će se odnos uzemljiti, postati stvaran, biti prostor za rast i trajati nije u samom intenzitetu osećanja. Da bi jedan odnos postao takav, potrebno je graditi prostor u kom postoji osećaj emocionalne sigurnosti.
Ljudi imaju duboku i prirodnu potrebu da budu utešeni. To je deo našeg biološkog i psihološkog ustrojstva. Kad pogledamo razvoj čoveka, od samog rođenja beba instinktivno traži kontakt kroz dodir, glas i prisustvo majke ili staratelja.
Tuga je normalna reakcija na gubitak. Iako je tuga neprijatna emocija, ona je zdrav odgovor naše psihe i duše na gubitak i novonastale promene. Važno je da našu tugu izrazimo i da je prihvatimo, jer samo kroz tugovanje možemo da odbolujemo gubitak i nastavimo sa životom, iako smo izgubili nekog ili nešto što je od velikog značaja u našem životu. Funkcija tuge je da nam omogući da se suočimo sa gubitkom i prihvatimo činjenicu da će naš život od sada pa nadalje biti drugačiji. Upravo zbog toga, važno je da tugu ne potiskujemo i ne odgurujemo od sebe. Tugovanje je prirodan proces usled gubitka značajne osobe. Ono nema tačno određenu vremensku tačku u kojoj će se okončati; taj period je individualan.