Sanovnici se ne koriste u ozbiljnom, psihološkom tumačenju snova zato što njihov pristup nema dodirnih tačaka sa načinom na koji psiha stvarno funkcioniše. Sanovnici pretpostavljaju da isti simbol znači isto za sve. Na primer, sanovniku simbol zmije znači neprijatelj, voda znači suze, itd. Ali, u stvarnosti nekome je zmija trauma, nekome je duhovni simbol, nekome je možda kućni ljubimac.
Reč narcizam u današnjem konteksu, zbog nestručnog korišćenja, ostala je na nivou opisa isključivo patologije. Kako je u psihologiji mnogo toga na kontinuumu tako i narcizam se kreće od zdravog ka patološkom, odnosno narcistički poremećaja ličnosti. U samoj psihologiji promenu u posmatranju narcizma, uvodi Heinz Kohut i tu nastaje njegov najveći doprinos psihologiji, razumevanju narcizma i emocionalnog razvoja.
Tolerancija na frustraciju je jedna od razvojnih faza u kojoj se učimo da podnosimo životna osujećenja želja i potreba, učimo se strpljenu, da tolerišemo, podnosimo, da ne stavljamo zahteve na druge i sebe. Koliko uspešno se ova faza prošla, pokazaće najbolje kasnije životne situacije i kako se osoba nosi sa izvesnim izazovima sa drugim ljudima, u poslu, u ophođenju prema sebi i drugim ljudima. Postoje ljudi koji teže podnose rivalitet i plaše se degradiranja sopstvene “muškosti” ili “ženskosti”. Raskidi i razvodi, generalno prekidi odnosa, za njih predstavljaju velike okidače. Ostavljanje za njih dolazi iz mesta polne sujete. Vrlo često se rukovode rečenicom “Moj/a ili ničiji/a.”
Najvažniji rad kojim se bavimo tokom života je onaj unutar nas. Spoljašnja dešavanja su prilike da vidimo svoju unutrašnjost kroz njih. Posmatranje svog odnosa sa onim spolja, ulazeći u analizu interakcije, mi uočavamo obrazce, svoje okidače, nedostatak određenih kompetencija i veština, ali, naravno i svojih darova, talenata, šta je to što možemo drugima da damo. Ispod svega toga je priča o našem emotivnom odgovoru na svet oko nas. Sama misao je neutralna. Ona postaje način na koji posmatramo svet, onda kada se upari sa emocijom. Kada opsesivno razmišljamo, a ne nalazimo rešenje, ono što nedostaje jeste pogled u emotivno polje. Ispod opsesije krije se osećanje koje se ne prepoznaje. A ono opet ukazuje šta nam je zapravo potrebno, odnosno šta nam je činiti.
Često se nađemo zarobljeni u mislima kroz analizu, planove, sumnje, unutrašnje dijaloge. Toliko vremena provodimo „u glavi“ da ponekad i ne primetimo koliko smo daleko od svog srca. Ipak, ta udaljenost nije slučajna. Zašto su neki ljudi više u glavi nego u srcu? Um često postaje sklonište. Kada su rana iskustva bila zbunjujuća, preplavljujuća ili... Continue Reading →
Ne više tako često, ali i dalje se susretnem sa pitanjem: “Zar svi naši problemi vuku korene iz detinjstva?” Pa manje više da, ali ne samo problemi, nego i razne privilegije, talenti, veštine, koješta drugo što nas je oblikovalo. Uostalom, iz nekih ranih povreda, pa i trauma ljudi odaberu kasnije profesije, požele dublje da razumeju... Continue Reading →
Roman Da li je majka mrtva, norveške autorke Vigdis Hjorth, bavi se kompleksnim temama porodičnih odnosa, a akcenat je na odnosu Johane i njene majke. Johana je umetnica, koja se, nakon godina odsustva, vraća u Norvešku kako bi prisustvovala izložbi svojih dela. Ona ne priča sa majkom i sestrom i nije bila na očevoj sahrani. Ona je odbačena, jer je odluča da prekine mladalački brak, ode za drugog muškarca, odseli se u Ameriku i tamo bavi svojom umetnošću. Ona nije brinula kako će se to odraziti na porodičnu sliku, nije marila
Nepravdi je bilo i biće. One ukazuju na kom smo stepenu razvoja kao čovečanstvo i da imamo još mnogo posla. Nepravda udara na našu potrebu za jednakošću. Kao takva, ona je deo životnog iskustva. Međutim, ponekad je teško integrišemo, bolna je i može sa nama dugo da ostane. Ponekad učimo iz iskustava koje nam donose... Continue Reading →
Teorija moralnog razvoja, koju je Kolberg razrađivao tokom celog svog života, oslanja se na prvobitnu teoriju moralnog razvoja, švajcarskog psihologa Žan Pijažea. Ona zagovara da je moralno prosuđivanje neophodan, ali ne dovoljan uslov za etičko ponašanje. Sastoji se od 6 razvojnih faza i svaka faza nosi moralne dileme. Što je viši stepen, pojedinac se adekvatnije... Continue Reading →
Iako bismo na prvu, mogli reći da se ovde radi o novcu, on je zapravo samo posledica nije uzrok. Problem ovog straha je primanje. Disbalans između primanja i davanja je kod većine ljudi, a problem se najviše oslikava kroz posao i odnose. Novac je prvenstveno energetski orijentisan. Problem sa primanjem je osećaj stida, postoje pogrešna... Continue Reading →