Partneri se mogu birati svesno ili nesvesno. Prve ljubavi su nesvesne, neke opstaju kroz vreme, neke bivaju lekcije za svesnije biranje partnera. Mi imamo slobodnu volju, međutim, slobodni smo sa voljom samo onoliko koliko smo svesni, koliko poznajemo sebe. Stoga, ako uzmemo u obzir da procenat mozga koji čovek koristi je tek neznatan u odnosu... Continue Reading →
Naučena bespomoćnost je ukratko uverenost osobe da akcije koje preduzima neće je dovesti do željenih rezultata i ciljeva. Svaki naredni neuspeh tumači kao potvrdu svoje generalne neuspešnosti. Nadalje, sam osećaj bespomoćnosti vodi u odlaganje ili izbegavanje, te osoba sve manje preuzima odgovornost i počinje da veruje kako spoljašnji faktori utiču na njen život, a da... Continue Reading →
Burnout (sagorevanje, iscrpljenost) je termin koji je prvi sistematičnije obradio američki psiholog, nemačkog porekla Herbert Freudenberger, 70-tih godina prošlog veka. On je na osnovu svojih zapažanja došao do zaključka da će ljudi koji su posvećeni i odgovorni, prvi pokazivati znakove sagorevanja u visoko zahtevnim okruženjima. Mogli bismo reći, da ljudi koji poseduju odgovornost i posvećenost... Continue Reading →
Nakon drugog svetskog rata, pojava pesimizma i besmisla je bila kolektivna pojava. Kada se ruše ideali, slepe vere i naivnosti u pogledu čoveka, koje su dovodile do fatalizma, kada se vidi ili proživi tama ljudske psihe, dezorijentacija i besmisao su logični saputnici. Slično se dešava i u našim individualnim životima. Kada se sruše iluzije, teško... Continue Reading →
Svetom se prostire epidemija usamljenosti iako planeta Zemlja nikad nije bila naseljenija. Kako se ova nelogičnost može tumačiti? Odsustvo suštinskog povezivanja, zamenila su brza, površna poznanstva, laka rešenja, izbegavanja. Bitnije je kako nešto izgleda nego kakvog je kvaliteta. Sve češće ljud govore kako žele da pronađu nekog ko će ih čuti i videti. Na prvi... Continue Reading →
Emocionalna pismenost nas vodi u bolje razumevanje svog emocionalnog aspekta, ona nas vodi i ka boljem razumevanju emocionalnog sveta drugih ljudi, što nam omogućava da se dublje i realnije povežemo sa drugima. Međutim, ovo je jedan vrlo kompleksan sistem, koji naš um nije uvek spreman da prihvati, prožet je suprotnostima, ambivalencijama. Upoznavanje vlastitog emocionalnog sveta... Continue Reading →
Posvećujete li pažnju svojim mislima i kako se sebi obraćate? Da li ste spremni da saslušate svoje emocije? Pratite li svoje telo, poštujete li njegove granice? Ukoliko zanemarujemo sebe, telo uz pomoć telesnih simptoma nas poziva da se bavimo sobom. Ono što zovemo simptomima, kojih bi rado da se rešimo, ustvari su govor našeg tela... Continue Reading →
Tvorac ideje o psihološkim mehanizmima odbrane je poznati austrijski lekar, psihijatar i osnivač psihoanalize, Sigmund Freud. I danas često psiholozi koriste ovaj termin, pa hajde da vidimo šta su tačno mehanizmi odbrane. Njih bi mogli da definišemo kao naučena, nesvesna ponašanja koja smo stekli još u detinjstvu. To je način da naša ličnost održi samopoštovanje,... Continue Reading →
Termin “kognitivne distorzije” se koristi kako bismo opisali iracionalne, nelogične, preuveličane misli ili uverenja koja remete našu jasniju percepciju realnosti, iskrivljuju je i vode nas ka pogrešnim zaključcima, obično na negativan način. Kognitivne distorzije su česte pogreške u razmišljanju i ima ih gotovo svaki čovek. Međutim, vrlo je važno da osvestimo naše kognitivne distorzije, jer... Continue Reading →
Ljudska priroda se čini vrlo raznolika, stoga kako bi se uneo neki red u naizgled haotičnoj ljudskoj psihologiji, Karl Jung je razvio svoju teoriju o psihološkim tipovima. No, on je često naglašavao kako psihološki tipovi nisu dogamtski i da nam oni služe radi lakšeg razumevanja i snalaženja sa raznim ljudima u našem svakodnevnom životu. Na... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 