Nakon drugog svetskog rata, pojava pesimizma i besmisla je bila kolektivna pojava. Kada se ruše ideali, slepe vere i naivnosti u pogledu čoveka, koje su dovodile do fatalizma, kada se vidi ili proživi tama ljudske psihe, dezorijentacija i besmisao su logični saputnici. Slično se dešava i u našim individualnim životima. Kada se sruše iluzije, teško... Continue Reading →
Svetom se prostire epidemija usamljenosti iako planeta Zemlja nikad nije bila naseljenija. Kako se ova nelogičnost može tumačiti? Odsustvo suštinskog povezivanja, zamenila su brza, površna poznanstva, laka rešenja, izbegavanja. Bitnije je kako nešto izgleda nego kakvog je kvaliteta. Sve češće ljud govore kako žele da pronađu nekog ko će ih čuti i videti. Na prvi... Continue Reading →
Emocionalna pismenost nas vodi u bolje razumevanje svog emocionalnog aspekta, ona nas vodi i ka boljem razumevanju emocionalnog sveta drugih ljudi, što nam omogućava da se dublje i realnije povežemo sa drugima. Međutim, ovo je jedan vrlo kompleksan sistem, koji naš um nije uvek spreman da prihvati, prožet je suprotnostima, ambivalencijama. Upoznavanje vlastitog emocionalnog sveta... Continue Reading →
Posvećujete li pažnju svojim mislima i kako se sebi obraćate? Da li ste spremni da saslušate svoje emocije? Pratite li svoje telo, poštujete li njegove granice? Ukoliko zanemarujemo sebe, telo uz pomoć telesnih simptoma nas poziva da se bavimo sobom. Ono što zovemo simptomima, kojih bi rado da se rešimo, ustvari su govor našeg tela... Continue Reading →
Tvorac ideje o psihološkim mehanizmima odbrane je poznati austrijski lekar, psihijatar i osnivač psihoanalize, Sigmund Freud. I danas često psiholozi koriste ovaj termin, pa hajde da vidimo šta su tačno mehanizmi odbrane. Njih bi mogli da definišemo kao naučena, nesvesna ponašanja koja smo stekli još u detinjstvu. To je način da naša ličnost održi samopoštovanje,... Continue Reading →
Termin “kognitivne distorzije” se koristi kako bismo opisali iracionalne, nelogične, preuveličane misli ili uverenja koja remete našu jasniju percepciju realnosti, iskrivljuju je i vode nas ka pogrešnim zaključcima, obično na negativan način. Kognitivne distorzije su česte pogreške u razmišljanju i ima ih gotovo svaki čovek. Međutim, vrlo je važno da osvestimo naše kognitivne distorzije, jer... Continue Reading →
Ljudska priroda se čini vrlo raznolika, stoga kako bi se uneo neki red u naizgled haotičnoj ljudskoj psihologiji, Karl Jung je razvio svoju teoriju o psihološkim tipovima. No, on je često naglašavao kako psihološki tipovi nisu dogamtski i da nam oni služe radi lakšeg razumevanja i snalaženja sa raznim ljudima u našem svakodnevnom životu. Na... Continue Reading →
Slika: giuliajrosa
Nesanica ili insomnia je poznata svakom čoveku i znamo koliko može da bude frustrirajuća. Iako se veruje da je optimalan broj sati koje čovek treba da provede spavajući između 6 do 8, ipak, nekim ljudima je potrebno više nekima manje. Tinejdžerima je potrebno više sna nego odraslim ljudima, jer su u periodu rasta i razvoja.... Continue Reading →
Osobe koje su u nekom momentu osvestile da prave izvesne repeticije u odabiru partnera, često na seanse dođu zbunjene, neke više, neke manje, neke potpuno ubeđene da ipak postoji taj neki zakon privlačenja i da kako god okrenu, završe sa partnerima sličnih osobina. Normalno, pitaju se kako je to moguće, da li su osuđene da... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 