Mehanizme odbrane imamo svi, jer su sastavni deo našeg psihološkog funkcionisanja. Prvi ih je opisao Sigmund Frojd 1874. godine identifikujući ih kao strategije koje upotrebljavamo da bismo se zaštitili od neprijatnosti, anksioznosti i bola. Naš um razvija mehanizme odbrane kako bi se lakše nosio sa preprekama i problemima na koje nailazimo u životu kao jedinke... Continue Reading →
Odbijanje je sastavni deo života i ako želimo da širimo svoja iskustva, onda je neophodno da ovo integrišemo. Svet nije skrojen da nam udovoljava, vrlo često nas frustrira, ali šta ćemo mi da uradimo po tom pitanju i kako ćemo percipirati takva iskustva - to zavisi od nas. Kada konačno prihvatimo odbijanja, kao još jedan... Continue Reading →
Kako osetiti punoću života ako se ne suočimo sa bolnom usamljenošću, odvojenošću i prazninom – crnim rupama našeg (ne)postojanja. Tek „prolaskom“ kroz nju bivamo preobraženi, ili tek kad je demisifikujemo i integrišemo kao potrebni deo na putu celovitosti, i njihovog neprekidnog smenjivanja. Poput prirode koja ima svoje periode jalovosti, suše, da bi potom, usledilo buđenje,... Continue Reading →
Roman Da li je majka mrtva, norveške autorke Vigdis Hjorth, bavi se kompleksnim temama porodičnih odnosa, a akcenat je na odnosu Johane i njene majke. Johana je umetnica, koja se, nakon godina odsustva, vraća u Norvešku kako bi prisustvovala izložbi svojih dela. Ona ne priča sa majkom i sestrom i nije bila na očevoj sahrani. Ona je odbačena, jer je odluča da prekine mladalački brak, ode za drugog muškarca, odseli se u Ameriku i tamo bavi svojom umetnošću. Ona nije brinula kako će se to odraziti na porodičnu sliku, nije marila
U bajkama, zla veštica se često pobeđuje kombinacijom hrabrosti, mudrosti i magije. Glavni junak ili junakinja moraju da prebrode strah i da se suprotstave veštici, prolazeći kroz teške izazove. Junaci često dobijaju pomoć od dobrih vila, životinja ili čarobnih predmeta koji ih vode do
Rad na senci je proces suočavanja s nesvesnim delovima sebe, često poznatim kao "Senka". Ovi delovi naše psihe obuhvataju aspekte ličnosti koje smo potisnuli ili odbacili, jer ih smatramo neprihvatljivima, neuglednima ili mračnima. Karl Jung, švajcarski psiholog, popularizovao je koncept Senke, verujući da integracija tih skrivenih delova može doprineti našem osećaju veće celovitosti i ličnog... Continue Reading →
Da li bismo drugačije živeli kada bismo znali porodične tajne, sve ono što je naše pretke mučilo, njihove duboke boli, ranjivosti, zabranjena osećanja, tragične ljubavi i sudbine? Možemo li zaista da znamo ko smo, jer ponekad se čini da smo samo skup memorije koja se prenosi s kolena na koleno. Mislimo da imamo slobodu, ali... Continue Reading →
Idealizacija u psihologiji je kognitivni proces kojim osoba precenjuje ili preterano pozitivno percipira neku drugu osobu, ideju, situaciju ili objekat, ignorišući njihove realne mane ili nedostatke. Ovaj mehanizam može biti deo odbrambenih mehanizama psihe kako bi se osoba zaštitila od emocionalne boli ili sukoba. Deca često idealizuju roditelje iz nekoliko razloga. U ranim fazama života,... Continue Reading →
Brojna su kažnjavajuća ponašanja: prekid komunikacije, tretmani ćutanjem, nabijanje krivice, razne emotivne ucene, kritike, tantrumi i dr. Postoje ljudi koji su neurotično ponosni na svoju iskrenost. Pravdoljubivi, mrze laž, ali ne vide razliku između istine i iskrenosti. Iskrenost je samo naše mišljenje, naša opservacija sa mesta kog stojimo. Opseg koliko možemo da vidimo drugog, propuštajući... Continue Reading →
Knjižare su pune Self Help literature ili, onaj drugi naziv od kojeg mi se naježi koža, popularne psihologije. Šta to tačno znači, da postoji nepopularna psihologija? Moguće. Često ljudi prestaju da čitaju npr. analitičke knjige pod izgovorom da su im preteške, jer ima mnogo stručnih termina. Ono što zapravo ne shvataju to je vlastiti otpor.... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 