Oduvek sam imala posebnu ljubav prema mitologiji. Koliko me je fascinirala, toliko me je i zbunjivala. Kako sam odrastala, priče o bogovima i njihovim životima su sve više dobijale na smislu. Jedan od razloga zašto toliko volim mitologiju se svakako nalazi u tragičnosti njihovih života. U njima ima više ljudskosti nego božanskog. Ono što ih... Continue Reading →
Svakom čoveku poznata je prokrastinacija. Svi smo bili u situaciji da nešto namerno odlažemo iako postoje uslovi da realizujemo ili završimo, ipak, izbegavamo da to činimo. Problem sa odlaganjem obaveza nastaje kada ono biva hronično. Ljudi su uglavnom svesni svoje prokrastinacije, jer ih muči, vodi u anksioznost, samooptuživanje, osećaj krivice, stalno im „visi nad glavom“... Continue Reading →
Ulogu roditelja dobijamo onog momenta kada se rodi dete i to je uloga koju biramo u svom životu. Ona nas prati, od momenta rođenja deteta, pa sve do naše smrti. Ali, sama uloga se menja kako beba odrasta u dete, tinejdžera, pa do odraslog čoveka. Svaka osoba prolazi kroz razvojne faze, ujedno i svaka porodica... Continue Reading →
Svaka nova generacija unosi novine u jezik, pa za manje upućene, prvo da objasnimo šta je bindžovanje? Evo jednog zanimljivog objašnjenja: „Bindž je zapravo termin koji tehnički prvobitno nije imao veze sa televizijom, tj. serijama. Koristio se kada neko opsesivno ili ekstremno obavlja neku radnju. Najčešće su ga koristili gojazni ljudi da bi opisali svoja... Continue Reading →
Nezdrava pozitivnost je preterana i neefektivna generalizacija sreće i pozitivnog stava prema životu, što vodi u poricanje, minimiziranje i neprihvatanje emocionalnih iskustava kroz koje prolazimo tokom svog života. Sva neprijatna i/ili traumatična iskustva se poriču, zataškavaju kako u odnosu prema svojim vlastitim, tako i prema iskustvima drugih ljudi. Zapravo, nezdravu pozitivnost možemo da posmatramo kao... Continue Reading →
Uloga deteta nije da spasava svoje roditelje, niti da nadoknađuje njihove emocionalne limite, ili rešava odrasle probleme. Ponajmanje da im glumi terapeuta. Takva deca se nose sa teretima koja im ne pripadaju, ulaze prerano u svet odraslih. Kada porastu, u odraslom dobu očekuju od sebe da uvek budu spremni da se nose sa svim životnim... Continue Reading →
Kroz rad sam shvatila da u ovom momentu postoje ljudi koji su gotovo adiktivno u temi oko narcizma. Ono što ih najčešće muči jeste da odrede da li je neko narcisoidan ili ne, ili da li ima narcisoidni poremećaj ličnosti. Sasvim je jasno zašto ovako nešto nije lako definisati i odrediti. Pokušaću u ovom tekstu... Continue Reading →
Svrha poklanja i darivanja je u pažnji, u pokazivanju naklonosti, ljubavi i vrlo retko bi trebalo da je važno koliko novca smo potrošili na poklon. Često je važnije koliko smo truda i vremena uložili, oslušnuli nečiju želju... Ipak, u nečijim životima postoje ljudi koji nikada nisu zadovoljni onim što dobiju. Mada, sigurno je primetno i... Continue Reading →
Dokolica je pojam kojim želimo da označimo dosadu, lenčarenje, odnosno vreme koje provodimo neradeći ništa. Zbog odsustva potrebe i motivacije da nešto radimo i stvaramo često se dosada i dokolica doživljavaju kao negativna stanja, nešto što se treba izbegavati ili prekinuti. Ako na to dodamo izreku da je čoveka stvorio rad, jasno je da dokolica... Continue Reading →
Većina ljudi započne pisanje dnevnika u periodu adolescencije. Neki nastave i u odraslom dobu, sa većim ili manjim prekidima ili bez, neki prestanu da pišu. No, ono što je važno je da nikad nije kasno da počnete ili se vratite pisanju svog dnevnika. Vrlo je jednostavno (nisu vam potrebne neke specijalne instrukcije), nema starosnog ograničenja,... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 