Povremeno sam od nekih ljudi znala da čujem kako su povređeni životom, jer iako su radili sve kako su učeni i bili dobri, život nije ispao onako kako su mislili. Sa psihološkog aspekta gledano, nije retkost vaspitanje u kojem je roditelj bespogovorni autoritet koji zahteva povinovanje, a dete treba da bude pažljivi učenik i sledbenik... Continue Reading →
Uspeh je subjektivan pojam koji označava postizanje ciljeva koji su pojedincu važni. Možemo da ih posmatramo kroz razne aspekte života – lični, emotivni, duhovni, materijalni i dr. Kao i sveopšte zadovoljstvo subjektivnom procenom zadovoljstva svojom trenutnom životnom situacijom. Ono što nas vodi tokom procene su unutrašnji osećaj zadovoljstva, osećaj ispunjenosti i sklada. Na uspeh možemo... Continue Reading →
Mehanizme odbrane imamo svi, jer su sastavni deo našeg psihološkog funkcionisanja. Prvi ih je opisao Sigmund Frojd 1874. godine identifikujući ih kao strategije koje upotrebljavamo da bismo se zaštitili od neprijatnosti, anksioznosti i bola. Naš um razvija mehanizme odbrane kako bi se lakše nosio sa preprekama i problemima na koje nailazimo u životu kao jedinke... Continue Reading →
Odbijanje je sastavni deo života i ako želimo da širimo svoja iskustva, onda je neophodno da ovo integrišemo. Svet nije skrojen da nam udovoljava, vrlo često nas frustrira, ali šta ćemo mi da uradimo po tom pitanju i kako ćemo percipirati takva iskustva - to zavisi od nas. Kada konačno prihvatimo odbijanja, kao još jedan... Continue Reading →
Generalizacija je psihološki proces u kojem osoba stvara opšta pravila ili zaključke na osnovu ograničenog broja iskustava ili informacija. Ona može biti korisna u određenim situacijama, ali i problematična ako je prekomerna ili netačna. Korisni aspekti generalizacije Generalizacija omogućava ljudima da brzo razumeju obrasce i donose odluke bez potrebe za analizom svake pojedinačne situacije, odnosno... Continue Reading →
Svaka promena ima svoju cenu, odnosno moramo nečega da se odreknemo. Dakle, zahteva da prepoznajemo svoje izbore i da kročimo u vlastitiu moć odlučivanja. Za izgradnju kohezivnog selfa, potrebno je razumevanje optimalne kontrole. Osećaj bespomoćnosti se javlja kada ne prepoznajemo unutrašnju moć, niti vidimo izbore koji nam stoje na raspolaganju. A uvek možemo da biramo... Continue Reading →
Kako osetiti punoću života ako se ne suočimo sa bolnom usamljenošću, odvojenošću i prazninom – crnim rupama našeg (ne)postojanja. Tek „prolaskom“ kroz nju bivamo preobraženi, ili tek kad je demisifikujemo i integrišemo kao potrebni deo na putu celovitosti, i njihovog neprekidnog smenjivanja. Poput prirode koja ima svoje periode jalovosti, suše, da bi potom, usledilo buđenje,... Continue Reading →
Roman Da li je majka mrtva, norveške autorke Vigdis Hjorth, bavi se kompleksnim temama porodičnih odnosa, a akcenat je na odnosu Johane i njene majke. Johana je umetnica, koja se, nakon godina odsustva, vraća u Norvešku kako bi prisustvovala izložbi svojih dela. Ona ne priča sa majkom i sestrom i nije bila na očevoj sahrani. Ona je odbačena, jer je odluča da prekine mladalački brak, ode za drugog muškarca, odseli se u Ameriku i tamo bavi svojom umetnošću. Ona nije brinula kako će se to odraziti na porodičnu sliku, nije marila
U bajkama, zla veštica se često pobeđuje kombinacijom hrabrosti, mudrosti i magije. Glavni junak ili junakinja moraju da prebrode strah i da se suprotstave veštici, prolazeći kroz teške izazove. Junaci često dobijaju pomoć od dobrih vila, životinja ili čarobnih predmeta koji ih vode do
Rad na senci je proces suočavanja s nesvesnim delovima sebe, često poznatim kao "Senka". Ovi delovi naše psihe obuhvataju aspekte ličnosti koje smo potisnuli ili odbacili, jer ih smatramo neprihvatljivima, neuglednima ili mračnima. Karl Jung, švajcarski psiholog, popularizovao je koncept Senke, verujući da integracija tih skrivenih delova može doprineti našem osećaju veće celovitosti i ličnog... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 