Za mnoge ljude telo je kavez. Razna loša rana iskustva vodi ih u neprihvatanje svoje some. Ostaju zarobljeni u negativnim iskustvima i nastavljaju da se osećaju loše u svojim telima. Kroz nasilje nad telom (fizičko seksualno) dete se uči da njegovo telo nije važno. Vrlo često kroz fizičko kažnjavanje povećava se prag bola, ili se... Continue Reading →
Ne više tako često, ali i dalje se susretnem sa pitanjem: “Zar svi naši problemi vuku korene iz detinjstva?” Pa manje više da, ali ne samo problemi, nego i razne privilegije, talenti, veštine, koješta drugo što nas je oblikovalo. Uostalom, iz nekih ranih povreda, pa i trauma ljudi odaberu kasnije profesije, požele dublje da razumeju... Continue Reading →
Mi živimo neke svoje priče, stvaramo narative na osnovu iskustva. Oni su skup naših obrazaca. Neki obrasci mogu da budu pozitivni po nas, neki nam ne idu u korist razvoja. Postoje priče čiji naslov bi mogao da bude „Drugi me uzimaju zdravo za gotovo.“ Kako skrojimo ovu priču? Šta to radimo, pa doprinosimo da se... Continue Reading →
Uspeh je subjektivan pojam koji označava postizanje ciljeva koji su pojedincu važni. Možemo da ih posmatramo kroz razne aspekte života – lični, emotivni, duhovni, materijalni i dr. Kao i sveopšte zadovoljstvo subjektivnom procenom zadovoljstva svojom trenutnom životnom situacijom. Ono što nas vodi tokom procene su unutrašnji osećaj zadovoljstva, osećaj ispunjenosti i sklada. Na uspeh možemo... Continue Reading →
Mehanizme odbrane imamo svi, jer su sastavni deo našeg psihološkog funkcionisanja. Prvi ih je opisao Sigmund Frojd 1874. godine identifikujući ih kao strategije koje upotrebljavamo da bismo se zaštitili od neprijatnosti, anksioznosti i bola. Naš um razvija mehanizme odbrane kako bi se lakše nosio sa preprekama i problemima na koje nailazimo u životu kao jedinke... Continue Reading →
Odbijanje je sastavni deo života i ako želimo da širimo svoja iskustva, onda je neophodno da ovo integrišemo. Svet nije skrojen da nam udovoljava, vrlo često nas frustrira, ali šta ćemo mi da uradimo po tom pitanju i kako ćemo percipirati takva iskustva - to zavisi od nas. Kada konačno prihvatimo odbijanja, kao još jedan... Continue Reading →
Generalizacija je psihološki proces u kojem osoba stvara opšta pravila ili zaključke na osnovu ograničenog broja iskustava ili informacija. Ona može biti korisna u određenim situacijama, ali i problematična ako je prekomerna ili netačna. Korisni aspekti generalizacije Generalizacija omogućava ljudima da brzo razumeju obrasce i donose odluke bez potrebe za analizom svake pojedinačne situacije, odnosno... Continue Reading →
Svaka promena ima svoju cenu, odnosno moramo nečega da se odreknemo. Dakle, zahteva da prepoznajemo svoje izbore i da kročimo u vlastitiu moć odlučivanja. Za izgradnju kohezivnog selfa, potrebno je razumevanje optimalne kontrole. Osećaj bespomoćnosti se javlja kada ne prepoznajemo unutrašnju moć, niti vidimo izbore koji nam stoje na raspolaganju. A uvek možemo da biramo... Continue Reading →
Kako osetiti punoću života ako se ne suočimo sa bolnom usamljenošću, odvojenošću i prazninom – crnim rupama našeg (ne)postojanja. Tek „prolaskom“ kroz nju bivamo preobraženi, ili tek kad je demisifikujemo i integrišemo kao potrebni deo na putu celovitosti, i njihovog neprekidnog smenjivanja. Poput prirode koja ima svoje periode jalovosti, suše, da bi potom, usledilo buđenje,... Continue Reading →
Roman Da li je majka mrtva, norveške autorke Vigdis Hjorth, bavi se kompleksnim temama porodičnih odnosa, a akcenat je na odnosu Johane i njene majke. Johana je umetnica, koja se, nakon godina odsustva, vraća u Norvešku kako bi prisustvovala izložbi svojih dela. Ona ne priča sa majkom i sestrom i nije bila na očevoj sahrani. Ona je odbačena, jer je odluča da prekine mladalački brak, ode za drugog muškarca, odseli se u Ameriku i tamo bavi svojom umetnošću. Ona nije brinula kako će se to odraziti na porodičnu sliku, nije marila
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 