Donošenje odluka je deo našeg svakodnevnog života. Pa opet, dešava se da neke odluke lako donosimo, a neke nam predstavljaju pravi izazov. Razvojno gledano, što bolje možemo da podnosimo ambivalenciju, to će nam odlučivanje lakše pasti.
Balansirana osoba razmišlja o svojim i tuđim potrebama. Centrirana je u svom biću i u svojoj istini. U stanju je da drži unutar sebe dobre namere i ka sebi i ka drugome. No, konstantno biti dobro balansiran je ideal, stoga predstavlja samo smer. Ali, ako se ovo postiže većinu vremena, može se reći da postoji emocionalna otvorenost, stabilnost i zrelost. Ipak, često osciliramo i krećemo se po kontinuumu. Nekad smo dobro balansirani, nekad nam to manje polazi za rukom. Ponekad odemo previše u sebe, insistiramo na svojim potrebama, ili smo okrenuti ka drugima, a na sebe zaboravimo.
Dok odrastamo mi prolazimo kroz razne razvojne faze iz kojih učimo razne razvojne lekcije. Sve te razvojne faze imaju za zadatak da ovladamo nekom od emocija i naučimo da se nosimo sa njom. Preciznije, da ovladamo nekom sposobnošću, na primer, kako da umirimo sebe, kako da mentalizujemo ono što je u nama i drugima, da celovito vidimo druge, da bismo mogli da podnosimo ambivalenciju, da se nosimo sa frustracijom, da možemo uspešno da nosimo svoju autonomiju, a da ostanemo bliski sa drugima, da je u nama zdrava inicijativa i volja.
Sanovnici se ne koriste u ozbiljnom, psihološkom tumačenju snova zato što njihov pristup nema dodirnih tačaka sa načinom na koji psiha stvarno funkcioniše. Sanovnici pretpostavljaju da isti simbol znači isto za sve. Na primer, sanovniku simbol zmije znači neprijatelj, voda znači suze, itd. Ali, u stvarnosti nekome je zmija trauma, nekome je duhovni simbol, nekome je možda kućni ljubimac.
Reč narcizam u današnjem konteksu, zbog nestručnog korišćenja, ostala je na nivou opisa isključivo patologije. Kako je u psihologiji mnogo toga na kontinuumu tako i narcizam se kreće od zdravog ka patološkom, odnosno narcistički poremećaja ličnosti. U samoj psihologiji promenu u posmatranju narcizma, uvodi Heinz Kohut i tu nastaje njegov najveći doprinos psihologiji, razumevanju narcizma i emocionalnog razvoja.
Tolerancija na frustraciju je jedna od razvojnih faza u kojoj se učimo da podnosimo životna osujećenja želja i potreba, učimo se strpljenu, da tolerišemo, podnosimo, da ne stavljamo zahteve na druge i sebe. Koliko uspešno se ova faza prošla, pokazaće najbolje kasnije životne situacije i kako se osoba nosi sa izvesnim izazovima sa drugim ljudima, u poslu, u ophođenju prema sebi i drugim ljudima. Postoje ljudi koji teže podnose rivalitet i plaše se degradiranja sopstvene “muškosti” ili “ženskosti”. Raskidi i razvodi, generalno prekidi odnosa, za njih predstavljaju velike okidače. Ostavljanje za njih dolazi iz mesta polne sujete. Vrlo često se rukovode rečenicom “Moj/a ili ničiji/a.”
Ljudi imaju duboku i prirodnu potrebu da budu utešeni. To je deo našeg biološkog i psihološkog ustrojstva. Kad pogledamo razvoj čoveka, od samog rođenja beba instinktivno traži kontakt kroz dodir, glas i prisustvo majke ili staratelja.
Snovi u kojima se pojavljuje seks mogu imati mnogo značenja i ne uvek doslovnih, i najčešće nisu o spoljnim odnosima, već o unutrašnjim procesima. Seksualni čin u snu često simbolizuje sjedinjenje suprotstavljenih delova ličnosti, integraciju nesvesnog i svesnog, muškog i ženskog principa (Anima i Animus), ili proces individuacije. San može putem seksualnog čina da prikazuje... Continue Reading →
Većina nas bar jednom u životu probudila se uznemirena, uz ubrzan puls, iz sna koji nas je duboko uzdrmao. Imali smo košmar, noćnu moru. Ali šta ako ti snovi nisu tu da nas uplaše, već da nas upozore? Karl Gustav Jung, švajcarski psihoanalitičar, verovao je da snovi, pa čak i oni najstrašniji, nisu besmislene slike,... Continue Reading →
Često se nađemo zarobljeni u mislima kroz analizu, planove, sumnje, unutrašnje dijaloge. Toliko vremena provodimo „u glavi“ da ponekad i ne primetimo koliko smo daleko od svog srca. Ipak, ta udaljenost nije slučajna. Zašto su neki ljudi više u glavi nego u srcu? Um često postaje sklonište. Kada su rana iskustva bila zbunjujuća, preplavljujuća ili... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 