Rad na senci je proces suočavanja s nesvesnim delovima sebe, često poznatim kao "Senka". Ovi delovi naše psihe obuhvataju aspekte ličnosti koje smo potisnuli ili odbacili, jer ih smatramo neprihvatljivima, neuglednima ili mračnima. Karl Jung, švajcarski psiholog, popularizovao je koncept Senke, verujući da integracija tih skrivenih delova može doprineti našem osećaju veće celovitosti i ličnog... Continue Reading →
Da li bismo drugačije živeli kada bismo znali porodične tajne, sve ono što je naše pretke mučilo, njihove duboke boli, ranjivosti, zabranjena osećanja, tragične ljubavi i sudbine? Možemo li zaista da znamo ko smo, jer ponekad se čini da smo samo skup memorije koja se prenosi s kolena na koleno. Mislimo da imamo slobodu, ali... Continue Reading →
Idealizacija u psihologiji je kognitivni proces kojim osoba precenjuje ili preterano pozitivno percipira neku drugu osobu, ideju, situaciju ili objekat, ignorišući njihove realne mane ili nedostatke. Ovaj mehanizam može biti deo odbrambenih mehanizama psihe kako bi se osoba zaštitila od emocionalne boli ili sukoba. Deca često idealizuju roditelje iz nekoliko razloga. U ranim fazama života,... Continue Reading →
Brojna su kažnjavajuća ponašanja: prekid komunikacije, tretmani ćutanjem, nabijanje krivice, razne emotivne ucene, kritike, tantrumi i dr. Postoje ljudi koji su neurotično ponosni na svoju iskrenost. Pravdoljubivi, mrze laž, ali ne vide razliku između istine i iskrenosti. Iskrenost je samo naše mišljenje, naša opservacija sa mesta kog stojimo. Opseg koliko možemo da vidimo drugog, propuštajući... Continue Reading →
Ovaj psihološki fenomen su otkrili i definisali socijalni psiholozi po kojima je dobio naziv. Podrazumeva da pojedinci sa manjkom znanja i veština imaju nerealnu pozitivnu sliku o sopstvenim sposobnostima u odnosu na sposobnost drugih ljudi. Oblik je kognitivne pristrasnosti i nosi drugo ime „dvostruko prokletstvo“ jer pojedinci ne samo da nemaju sposobnosti za obavljanje nekog... Continue Reading →
Knjižare su pune Self Help literature ili, onaj drugi naziv od kojeg mi se naježi koža, popularne psihologije. Šta to tačno znači, da postoji nepopularna psihologija? Moguće. Često ljudi prestaju da čitaju npr. analitičke knjige pod izgovorom da su im preteške, jer ima mnogo stručnih termina. Ono što zapravo ne shvataju to je vlastiti otpor.... Continue Reading →
Ponekad ljudi osećaju kao da su se zaglavili u vlastitom životu i ovakvi periodi nisu nimalo laki. Jedni imaju doživljaj da se dugo bave jednim te istim problemima koji se samo vrte u krug, što nakon izvesnog vremena dovodi do negativnog stresa. Kod drugih, raspao se život kakav su živeli i sada je potrebno izgraditi... Continue Reading →
Gubitak ne znači uvek smrt. Smrt u okviru odnosa predstavlja trajan i nepovratan gubitak. Ali, postoje gubici koji su privremeni, ili koji su neposredni. Razvod braka predstavlja gubitak roditelja, ali ne u doslovnom smislu. Razvodom gubi se poznati način i dinamika porodičnog života, gubi se dostupnost i prisutnost u meri koja je postojala onog roditelja... Continue Reading →
Analitička psihologija je pravac u psihologiji koju je osnovao Karl Gustav Jung, nakon što se odvojio od Frojda i njegove psihoanalize. Za Junga nesvesno ne sadrži samo lično nesvesno sadržano od kompleksa, već i nasleđeno, kao i kolektivno nesvesno. Termini poput Persona, Senka, Anima/Animus i Sopstvo, proističu iz analitičke psihologije, a ona ih vidi kao... Continue Reading →
Naziv potiče od engleske reči „imposter“ u prevodu „varalica, prevarant". Dakle, osoba sumnja u svoje veštine, talente ili postignuća, bez obzira na obrazovanje i iskustvo. Prisutan je unutrašnji strah da će biti razotkrivena kao prevarant, varalica. Brojne studije pokazale su da je ovaj sindrom najčešće povezan sa stilovima roditeljstva i porodičnim dinamikama koje karakteriše stalna... Continue Reading →
Psiholog Vanja Orlović • Psihološko savetovanje 